Sabrina Vlaškalić o predstojećem koncertu u Beogradu

"Gitaristi mi zavide na umetničkim uticajima koji su bili deo mojih ranih godina. Zapravo, divno je da mi barem u jednom aspektu ljudi oko mene zavide na poreklu i da na internacionalnom nivou postoji barem jedna lepa slika zemlje u kojoj sam odrasla."

Sabrina Vlaškalić, jedna od najperspektivnijih gitarskih talenata današnjice, održaće koncert 26. oktobra u okviru ciklusa Guitar Art Circle, koji organizuje Guitar Art Festival u saradnji sa Ambasadom Holandije u Beogradu. Imali smo čast da sa njom razgovaramo o predstojećem koncertu, njenom školovanju, uspesima i budućim projektima.

Već godinama živiš i radiš u Holandiji. Kako vidiš njihovu kulturnu scenu za klasične gitariste i klusičnu muziku uopšte? Osobina koja karakteriše holandsku kulturnu scenu je raznovrsnost - ona je deo njihovog svakodnevnog života i stoga se ocrtava i polju kulture. Razlicite umetničke inovacije su integralni deo holandske kulturne scene i one mogu biti programskog, performativnog ili konceptulnog tipa - uvek je zanimljivo prisustvovati kulturnim dogadjajima jer se “recept” retko ponavalja, a nova iskustva cene. Kultura je vrlo znacajan deo društva i drustvenih aktivnost i manje je “izbor elite i akademika”, što je često slucaj u nekim drugim zemljama. Holandjani cene kulturu, svakakve proizvode od umetnicke vrednosti, ali i sam proces bavljanje kulturom. Vrlo cesto ih mozete videti kako sa porodicom ili prijateljima obilaze muzeje, objekte od istroijske vrednosti ili različite tipove koncerata: od izvodjenje najsavremenijih dela klasične muzike u alternativnim salama do live jazz koncerata u kafeima i raznolikih interdisciplinarnih projekata. Nazalost, kulturna scena za klasincu gitaru nije slične sudbine. Upravo je to jedan od razloga za osnivanje Dutch Guitar Foundation, fondacije posvećene očuvanju holandskog nacionalnog gitarističkog nasledja, unapredjenu izvodjacke, pedagoske i akademske prakse na gitari sirom zemlje i uspostavljanju internacionalnih odnosa sa slicnim fondacijama sirom sveta.

Osnovala si Dutch Guitar Foundation i planiraš organizovanje svoj prvog festivala klasične gitare. Kako se javila ideja o festivalu? Da li misliš da su fondacije budući način finansiranja? Ideja o Festivalu se javila nakon zatvaranja velikog broja Udruzenja klasicnih gitarista i Festivala sirom Holandije, u proteklih 7 godina. Gitaristi Holandije i ja smo nažalost svedoci ere u kojoj klasična gitara napušta sale posvecene klasičnoj muzici i seli se na scene na otvorenom i restorane. Pozicija i ugled klasične gitare su drasticno opali. Ako uzmete u obzir da je Holandija jedna umetnički napredna zemlja, koja vec godina podržava jedan od najvecih Festivala savremene muzike na svetu (Gaudeamus), da je Amsterdam dom jedne od najprestižnijih i akustički najprefinjenijih sala na svetu (Concertgebouw) i jednog od najboljih svetskih orkestara - Het Koninklijkt Concertgebouworkest, zaista je neverovatno da više ne postoji ni jedan festival posvećen iskljucivo klasičnoj gitari. Ovo je zemlja u kojoj svetska imena klasicne muzike, kao sto su Martha Argerich, Micha Maisky, Vadim Repin, nisu samo senzacija, vec izvodjaci koji redovno nastupaju. Dutch Guitar Foundation ima za cilj da do istog nivoa unapredi izvodjacku praksu na klasicnoj gitari i upozna publiku sa biserima repertoara za gitaru i najboljim svetskim gitaristima.

1st European Guitar Festival and Competition u Groningenu je prvi projekat koji Dutch Guitar Foundation pokreće u skolpu svoje misije, sa namerom da gitaru vrati na pravi put - među ljubitelje klasične muzike. Umetnički koncept festivala, neodoljivi spoj klasične gitare i orkestra, je izmedju ostalog odgovor na dugogodišnje žalbe klasičnih gitarista koji tvrde da klasična gitara u svetu generalno nije deo mainstream klasicne muzike i da gitaristi uvek sviraju u malim salama i za malo publike. Naš festival je prilicno ambiciozan projekat, koji stavlja gitaru u srž najvoljenije vekovne tradicije klasične muzike - rame uz rame sa orkestrom. Festival se odrzava na Prince Claus Conservatorium-u i u De Oosterpoort-u, sali koja prima 440 ljudi. Vrlo je moguce da ce Festival u Groningenu, koji se odrzava od 29. januara do 04. februara 2018, biti prvi pokusaj u istoriji gitare koji ima za cilj da generise novu publiku - onu koja će voleti orkestarsku ili pijanističku muziku isto koliko i muziku pisanu za gitaru.

Zašto su festivali važni za gitariste? Širom sveta postoje sale posvećene isljučivo klasičnoj muzici, sagradjene za izvodjačku praksu i one koji vole da slušaju klasičnu muziku. Svaka od tih sala ima urednika koji bira koncerte koji ce se održavati u toku sezone. U većini slučajeva gitara, nažalost, nije na programu. Klasična gitara opstaje u XXI veku zahvaljujući Festivalima.

Tvoja biografija je ispunjena mnogim specijalnim i prvim nagradama, kao i masterima kod najznačajnih gitarista sveta. Kada je sve to počelo? Ko je imao naviše uticaja na tvoj razvoj i karijeru? Kada u svetu gitare kažete Beograd, to zapravo znaci Guitar Art Festival. U tom smislu, jako mi je drago da mogu da se identifikujem kao ponosna Beograđanka, koja je imala tu neverovatnu mogućnost da odrasta sa Guitar Art Festivalom.
Ljudima u inostranstvu je neshvatljivo da sam ja najbolje svetske gitariste upoznala pre svoje jedaneste - dvaneste godine i stoga je Guitar Art Festival neosporivo imao ogroman uticaj na moj umetnički i profesionalni razvoj.
Najlepši komplimenti za sve sto je Bosko Radojković uradio za gitaru u Srbiji i inostranstvu u toku prethodnih 20 godina, najčešće dolaze od onih koji me upoznaju i shvate da sam ja iz Beograda.
Ti gitaristi mi zavide na umetničkim uticajima koji su bili deo mojih ranih godina. Zapravo, divno je da mi barem u jednom aspektu ljudi oko mene zavide na poreklu i da na internacionalnom nivou postoji barem jedna lepa slika zemlje u kojoj sam odrasla.

Sa koliko godina si upisala i završila Muzičku Akademiju i kako je izgledalo tvoje školovanje, obzirom da si bila proglašena najmladjim profesorom Konzervatorijuma u Evropi? Ako me sećanje dobro služi, Muzičku Akademiju u Beogradu sam upisala sa 17 godina, a Master studije zavrsila na Kraljevskom Konzervatorijumu u Hagu sa 23 godine. Ono što je zaista neverovatno je da sam ja zapravo dobila zvanje Profesora pre nego sto sam zavrsila Master studije. Mislim da nisam bila jedan od onih studenata koji su progres smatrali linearnim, te su isprva studirali pa nakon toga krenuli 'trbuhom za kruhom'. Ja sam oduvek bila zaljubljena u gitaru i uvek bila sprema da idem negde drugde i sviram nekim drugim ljudima. Moje učestale izvođacke i takmičarske putešestvije od Rusije do Meksiika i Amerike se odigravaju tokom mojih studija, tako da sam sada vrlo zahvalna svim svojim bivsim Profesorima na toleranciji oko mojih odsustva sa predavanja. Iako sam prilično odsustvovala, bila sam jako marljiv student - pravi štreber. Diplomirala sam sa prosečnom ocenom 9,98/10 u Beogradu i 9,75/10 u Hagu. Nakon što sam provela 3 godine baveći se samo koncertnim izvođenjem i predavanjima, to mi nije bilo dovoljno, te sam odlučila  da upišem Doktorske studije u Londonu na Guildhall School of Music and Drama. I danas je sve isto kao i pre, studiram, radim i sviram: i dalje sam pravi štreber koji ne dolazi na predavanja jer svira na nekom drugom kraju sveta.

Kako reaguješ kada te porede sa Idom Presti?  Gitara je fizički vrlo zahtevan instrument, a ženska muskulatura često nije snažna koliko i muška. Sa druge strane, flksibilnost je na strani žena, tako da sve ima svoje dobre i loše strane.
U svetu gitare, žene su i danas retkost. Ida Presti je bila jedna od onih koja nije ostavila trag kao fantastican ženski izvođač, već kao fantastican izvođač! Njeno ime nikada nije stajalo uz predrasude po pitanju pola i kada je umrla, gitaristi sveta su žalili.
Mesto Ide Presti na sceni je još uvek prazno i smatram da je kompliment da mi to mesto pripisuju oni koji su je dobro znali i voleli.

Ti otvarš ciklus koncerata Guitar Art Circle u Kući Kulture koji organizuje Guitar Art Festival. Koliko si do sada nastupala i učestvovala na festivalu? Čast mi je da otvorim ciklus koncerta u Kuci Kulture i da ponovo nastupam u organizaciji Guitar Art Festivala! Na Festivalu sam prvo nastupala kao takmičar, a onda i kao izvođač. Nisam sigurna koliko je to tačno izvođenja, ali bilo ih je mnogo u prethodnih 20 godina!

Deo programa posvećen je holandskim kompozitorima. Šta ćeš predstaviti beogradskoj publici? Program za ovaj koncert će biti poseban jer planiram da premijerno izvedem barem jedno delo holandskog kompozitora za gitaru. Vrlo se radujem ovom projektu i ne mogu vam još uvek otkriti koje je delo u pitanju. Ima ih više i još uvek istrazujem koje je to delo koje bi na neposredan način moglo da prenese jednu lepu poruku iz zemlje vetrenjaca.

Kako vidiš savremenu kulturnu i gitarsku scenu u Srbiji? Šta bi bila tvoja poruka mladim gitaristima u Srbiji? Moja poruka mladim gitaristima u Srbiji je da ne propuštaju neverovatne prilike koje im se nude u njihovoj zemlji! Beograd se u pogledu klasične gitare izdvaja u odnosu na mnoge evropske metropole koje se ne mogu pohvaliti jednako dobrim izborom umetnika i brojem koncerata koji se na godišnjem nivou i u toku Festivala održavaju. Zbog Guitar Arta Festivala, Beograd je jedan od retkih gradova u svetu u kojem umetnost sviranja na gitari opstaje. Uz to, prema mom misljenju, naši su Profesori jedni od najboljih na svetu.

Planovi za budućnost? Već godinama radim na tome da zvuk gitare koji čujem u mom umu prenesem na istrument. Mislim da se taj zvuk stalno menja, tako da ga još uvek nisam uspela dostići. Moja potraga za tim šarenim zvukom me je vodila na razlicite strane i zbog toga trenutno istrazujem jednu prilično retku izvođenu epohu na klasicnoj gitari - impresionizam. Čist, francuski impresionizam nije pisan u originalu za gitaru i većina dela koja sadrže stilske elemente impresionizma su takođe pod uticajem španskog folklora. Umetnički, moje interesovanje leži u istrazivanju odnosta impresionističkih i špansikh delova kompozicija Falle, Maze, Joséa i Albeniza i širenju programa za klasičnu gitaru kroz aranžiranje francuskog impresionizma za gitaru. To je projekat kojim se trenutno bavim i do kraja godine bi trebala da izdam novi CD pod naslovom “Pour une infante defunte”, inspirisan čuvenim Ravelovim delom.

Video

Sabrina Vlaskalic - Concert Gitaarsalon in Enkhuizen, Holland